Spisateljica Britani Gibons suočila se sa problemom manjka samopouzdanja nakon što je rodila treće dete. Kao i svakoj ženi i njoj je trudnoća promenila telo, a novo telo jednostavno nije volela, zbog toga se odlučila da tokom godinu dana ima INTIMNE ODNOSE sa svojim mužem svakog dana.

Njeno iskustvo prenosimo u celosti:

– Pre tri godine imala sam odnose svaki dan, cele godine. Da odgovorim na najpopularnija pitanja koja su mi postavljana od tada: Ne, nije bilo sa 365 muškaraca. Bilo je to sa jednim, mojim mužem. Da, čak i dok sam imala period. Nemam pojma šta su moja deca radila dok smo bili intimni. I konačno, ne, nisam to uradila da bih spasila svoj brak. Uradila sam to da bih se spasila, efekat koji je to imao na moj brak bio je samo prednost.

Ubrzo nakon mog trećeg deteta, sećam se da sam izašala iz tuša, ugledala sebe u ogledalu i zapitala se: ‘Ko je pustio moju mamu ovde?’ Od tog trenutka nisam sebi dozvolila da budem gola. Držala sam ugašena svetla tokom odnosa, sakrivala stomak i sise i čekala sam da moj muž napusti spavaću sobu pre nego što sam izašla iz tuša i otišla do ormana da se obučem. Kako su godine prolazile, odsustvo mog golog tela počelo je da me brine.

Da li je moj muž, Endi, uopšte znao kako više izgledam gola? Da li bi mogao da nacrta moju golu sliku koja takođe nema ogroman poplun preko mog tela ili španski šav koji ide okomito niz moj stomak?

Došala sam na ideju da imam intimne odnose godinu dana nakon razgovora sa prijateljicom koja je upravo to radila, svake bračne noći.

– To je samo nešto što radimo – rekla je glatko. Rutinski kao dan, ona i njen muž su imali odnose svaki dan otkako su se venčali, i bili su jedan od najzanimljivijih, najsmešnijih i najsnažnijih parova koje sam poznavala. Imati odnose svaki dan tokom godinu dana izgledalo je odvratno, ali je to bio i intrigantan način da se prisilim da se suočim sa svojim telom svaki Mislim na kraju, poklopci bi morali da se skinu i svetla bi morala da ostanu upaljena, zar ne? Endi se, očekivano, složio. I čitavu godinu, osim kad smo se rastali zbog putovanja ili stomačnog gripa, imali smo odnose jedno sa drugim. Počelo je grubo. Stajala bih kod lavaboa i vadila svoja sočiva kada bi me udarilo… Ipak sam morala da imam pre nego što zaspim. Kao mamu troje dece koja radi od kuće, ta pomisao me je iscrpila. Nije da je ovo bio posao kojeg sam se plašila, ali izdvajanje vremena iz dana da to uradim je bilo nemoguće, sebično i iscrpljujuće. Samo sam želela da ležim u krevetu i gledam TV i jedem žitarice i da me niko ne dira.

Ali kako su meseci prolazili, počeo sam da se radujem tome. Odnos je izazvao više , a ta povezana, zaljubljena osećanja počela su da se šire izvan spavaće sobe – ili u našem slučaju, vešeraja, ormana i naše garaže – i u naše svakodnevne živote. Bili smo romantičniji jedno s drugim, dodirivali smo ruke dok smo prolazili, ljubili se duže pre posla, a ne samo hladno poznato kljukanje.

Naša veza je bila jača i bolja kada je naša intimnost cvetala. Na ličnom nivou, promene u načinu na koji sam videla svoje telo bile su zapanjujuće. Za tri meseca, ponovo sam zatekao kako uživam u odnosima, praveći listu pesama koje su me uzbudile i više nisam bila hiper-svesna zvukova koje proizvodi moje zaobljeno telo: kao način na koji su mi bedra pljesnula ili moj stomak udario njegov.

Šest meseci kasnije, skinula sam majicu u kojom sam skrivala svoje telo, ne mareći što su mi sise odlepršale u pazuhe. Po prvi put, više sam se bavila svakim delom koji je bio dobar nego pronalaženjem laskavog ugla da sakrijem salo na stomaku ili leđima. U mom telu smo uživali oboje, podjednako.

Godinu dana kasnije, potpuno sam prestala da nosim odeću. Pravila sam školske ručkove u donjem vešu i nisam se refleksno povukla kada mi je Endi prišao iza leđa i obavio me oko struka. Moj odnos sa mužem i telom su se promenili na neverovatne načine.

Sada, tri godine kasnije, još uvek imamo odnose svake noći. O moj Bože, šalim se. Apsolutno nemam odnos sa svojim mužem svaki dan, ne više. Ne zato što nam je muka jedno od drugog — iako priznajem, moja karlica i bedra su prihvatili ostalo — već zato što smo ljudi, a ne roboti. Međutim, efekti i pouke iz iskustva su i dalje očigledne u našem braku čak i sada.

Prvo smo naučili da je teško i da je to normalno. Većina ljudi oko vas nema ovo svaki dan. Oni su zauzeti stresom na poslu, usklađivanjem rasporeda fudbala svoje dece i plaćanjem računa. Uklopiti odnos u sve to je teško, ali za nas je neophodno. Intimnost je ono što nas podseća da smo mi intimni partneri, a ne samo cimeri zaduženi za održavanje dece u životu. Drugo, naučili smo tačnu količinu intimnog života koja nam je potrebna da bismo bili srećni u našem braku, i možemo da prilagodimo svoje živote tome. Više se ne plašim ako prođu dve nedelje i zaboravimo da budemo intimni, jer radimo na tome da se povežemo na druge načine. Intimnost ne znači uvek penetraciju. Ponekad se mazimo na kauču kao tinejdžeri. Svi mi treba da odlučimo šta nas pali. Poenta je da postoji napor da pokažemo ljubav jedno drugom.

Konačno, naučila sam da sam bolja žena, bolja majka i bolja supruga kada odvojim vreme da budem sigurna u vezi i sebična kada se osećam dobro u vezi sa sobom. Nisam najbolja verzija sebe kada sam nesigurna i panična. Redovni odnosi sa svojim mužem ne čini moj brak otpornim na razvod ili imunim na neverstvo ili ljutnju, ali mi pomaže da se osećam dovoljno samopouzdano u svojoj koži da to preživim ako se dogodi. Iako se prirodno nadam da ću ostati u braku sa Endijem do kraja vremena, više nemam strah od upoznavanja novih partbera, jer se moja definicija poželjnog promenila. Nikada se nije radilo o tome da me neko želi, nego o tome da sam ja želela sebe. I bila je potrebna samo čitava godina ovog tempa da se to shvatim – napisala je spisateljica.

IZVOR:KURIR.RS