Zovem se Nela. Imam 30 godina i dolazim iz Prnjavora, iz jedne mirne, skoro uspavane sredine, u kojoj ljudi više vole da šapuću o tuđim životima nego da sređuju svoje. U ovom malom mestu teško je biti žena koja traži nešto više od običnog života. Teško je biti ona koja sanja ljubav, a ne samo brak “da nije sama”.
Nisam ovde da bih kukala nad svojom sudbinom, već da bih, možda, pružila priliku nekom ko je poput mene – sam, iskren, povučen, ali i pomalo ranjiv. I da, otvoreno – tražim muškarca. Ne avanturu, ne još jednu priču za ogovaranje mojih komšinica, već partnera. Prijatelja. Muškarca s kojim bih mogla gledati u istom pravcu, čak i kad ćutimo.
Moja priča
Bila sam u vezi tri godine. Sa čovekom koji je dolazio iz inostranstva. Upoznali smo se preko prijatelja, sve je delovalo kao bajka u početku. Dolazio je svakih par meseci, donosio poklone, slatke reči, obećanja. Planirali smo da se preselim kod njega, da zajedno započnemo novi život. Govorio je kako mu je muka od samoće u tuđini, kako mu treba “toplina domaće žene” – a ja sam mu sve to želela biti.
Čekala sam ga, verovala, branila ga od drugih koji su govorili da me koristi. I onda je jednog dana jednostavno prestao da se javlja. Bez pozdrava, bez objašnjenja. Njegov broj je postao nedostupan. Neki su mi kasnije rekli da su ga videli sa nekom mlađom ženom, možda Ukrajinkom, možda nekom drugom koja mu je bila bliža.
To je bio moj lom. Ne jer sam ostala sama, već jer sam verovala.
Ali nisam izgubila veru u ljubav. I dan-danas, kad šetam ulicama Prnjavora, gledam parove i u sebi se nadam da još postoji neko ko traži ono što i ja – normalnu, vernu, toplu ženu.
Ko sam ja?
Imam 30 godina, visoka sam 172 cm, težina 60 kg. Duga smeđa kosa, zelene oči. Ne šminkam se previše, volim prirodan izgled. Radim u jednoj maloj lokalnoj firmi, kao administrativna radnica. Volim tišinu, prirodu, čitanje knjiga, i jako volim da kuvam. Kažu da imam “dušu bake i telo devojke”. Ne znam da li je to kompliment, ali često mi ljudi govore da delujem starije u razmišljanju, ali mladoliko u izgledu.
Ne izlazim često. Ne zato što ne volim ljude, već zato što ne volim površne razgovore. Ponekad mi se čini da današnje vreme više ceni slike na Instagramu nego iskrene reči. Ja sam od onih koje vole da zapamte nečiji miris, nečiji glas, način na koji neko razmišlja.
Koga tražim?
Tražim muškarca između 32 i 45 godina. Da li mora biti iz Prnjavora? Ne mora. Može biti iz bilo kog mesta u Bosni, ali i šire – iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, dijaspore… jer verujem da ljubav ne zna za granice.
Ne tražim bogatstvo, ni skupe automobile. Tražim čoveka koji zna da razgovara. Koji zna šta znači poverenje. Koji je spreman da me drži za ruku i kad nije lako. Koji je prošao neke svoje borbe, ali nije izgubio želju da podeli život s nekim.
Možda si i ti prošao kroz neku sličnu priču. Možda si imao ženu koja te je izdala, možda si se razveo, možda si još uvek sam jer si bio fokusiran na posao i nisi sreo onu pravu. Možda ti je dosta svega i želiš da se smiriš. Ako je tako, razumićeš me.
Volim muškarce koji znaju da budu nežni, ali i čvrsti. Koji neće da se stide da pokažu emocije. Koji znaju da žena nije tu da “služi”, već da zajedno grade nešto što ima smisla.
Moj san
Volela bih da jednog dana imam malu kuću, možda na selu, možda na miru, sa baštom, psom i mirisom domaće kafe ujutru. Volela bih da moj muž zna kako izgleda običan život, ali da mi svakog dana iznova dokazuje da ni u običnom ne mora da bude dosadno. Ne želim “društvene mreže i savršene slike”. Želim stvaran život.
Volela bih i decu. Jedno, dvoje, koliko god sudbina da da. Nisam opsednuta time, ali verujem u porodicu. U zagrljaje pre spavanja, u večere za stolom, u rukopisna pisma umesto poruka.
Ako imaš slične snove – možda ih možemo sanjati zajedno.
Kako da mi se javiš?
Ne očekujem da napišeš roman kad mi se prvi put javiš. Dovoljno je iskreno “Zdravo, čitao sam tvoj oglas i nešto me dirnulo.” Ostalo ćemo polako. Volim kad muškarac zna da sluša. Ako si ozbiljan i znaš šta želiš, onda nema razloga da čekaš.
Možeš mi pisati preko poruka na sajtu, ili ostavi kontakt pa ću ti se javiti. Razgovor je prvi korak. Sve ostalo zavisi od toga kako kliknemo.
Znam da danas mnogi ne veruju u oglase. Da misle da je sve laž. Ja sam stvarna. Ovo pišem sama, bez ičije pomoći. Jer sam rešila da više ne čekam. Možda baš ti čitaš ove reči sa druge strane ekrana, i možda je ovo znak.
✨ Završna poruka
Mnogi su mi govorili da sam “previše emotivna” za ovaj svet. Možda jesam. Ali nisam još sahranila veru u ljubav. A ako si ti taj koji to oseća isto, ako si umoran od igara, čekanja i razočaranja – hajde da probamo nešto drugo.
Da probamo iskrenost.
Zovem se Nela, imam 30 godina, i možda sam žena koju si ceo život tražio.
About The Author
