Ispovest Amre Behe iz Bosne otkriva godine psihičkog i fizičkog nasilja koje je trpela u braku, borbu posle porođaja, prevare i strahove, ali i njen put ka slobodi i oporavku
„Ono što sam ja prošla nakon porođaja, ne bih poželela ni najgorem neprijatelju“, ovim rečima započela je svoju priču Amra Beha iz Bosne. Već u samom početku veze, njen partner počeo je da je udaljava od njoj dragih ljudi i da stvara atmosferu izolacije.
Kako kaže, stalno je doživljavala optužbe da nijedna njena prijateljica nije dovoljno dobra, a svaki poznanik bio je sumnjičen da je njen bivši partner. Te manipulacije bile su tek uvod u ono što će kasnije prerasti u ozbiljno psihičko, a potom i fizičko nasilje.
Trudnoća obeležena strahom
„U samoj trudnoći bilo je psihičkog nasilja, on je veoma brzo u našem odnosu mene počeo da odvaja od meni dragih ljudi. Potom je počeo i fizički da me maltretira, doživela sam da sam bila svezana crnom trakom, svezane ruke i noge i preko usta da ne mogu vrištati, i bila sam iza vrata, a nisam mogla prići svom detetu da ga nahranim. Moj Kan je tada bio beba“, ispričala je Amra.
Prevara i poniženje posle porođaja
Kao da sve prethodno nije bilo dovoljno bolno, nakon porođaja saznala je da je njen partner drugoj ženi napravio dete.
„Posle porođaja sam izašla iz porodilišta i doživela sam nešto što ne bih poželela ni najgorem neprijatelju, druga žena mi je pokucala na vrata i rekla da čeka dete sa njim. Ona mu je rodila dete.“
Njihov brak, koji je trajao deset godina, bio je ispunjen lažima i neverstvima. „Kroz naš brak od 10 godina tu je bio harem žena. Mene je lagao kako ide kod majke koja je šlogirana, a on je provodio vreme sa nekom drugom. Iako je imao mnogo žena, ja sam bila jedina koja je živela s njim.“
Manipulacija kroz svakodnevicu
Amra ističe da nasilje često počinje sitnicama: „To krene od toga ‘zašto si kupila tu kremu’ do ‘ne treba ti ovo, ne treba ti ono’. U tom trenutku mi to nije smetalo, ali kada sam se malo odmakla, shvatila sam da sam bila u velikim problemima. Jedna moja prijateljica videla je kako propadam, gubim kilograme.“
Iako je sve vreme prolazila kroz torturu, roditeljima nije želela da otkrije istinu.
„Svi moji lični strahovi, borba za mene i moje dete, a moji roditelji nisu znali šta prolazim. Krila sam od oca koji je bio bolestan, nije lako reći: ‘Tata, zaglibila sam’.“
Bekstvo i prijave policiji
Od rođenja deteta pa sve do 2016. godine Amra je trpela nasilje. Prvi put ga je prijavila upravo te godine.
„Kod drugarice sam prespavala tri noći. Uzela sam dete i bile smo kod nje u stanu. Strahovala sam da će, ako sazna gde sam, to biti problem.“
Posebno pamti brutalne metode nasilja: „Tukao me mokrim peškirom, to su neke njegove vojničke metode da ne ostaju modrice. Podnela sam krivičnu prijavu, ali sam je povukla jer sam se iz Sigurne kuće vratila njemu.“
Zašto se žene vraćaju nasilnicima?
„U ženi se desi svašta – strah za sebe, strah za dete. Jednostavno nisi jaka. Ja sa 20 godina i ja danas smo dve različite žene. Posle prve krivične prošlo je mnogo vremena, a tek prošle godine sam podnela drugu“, objašnjava Amra.
Iako sebe opisuje kao žrtvu manipulacija, Amra kaže da je iz svega izašla jača i sa novim znanjem o životu i ljudskoj psihologiji. Nažalost, posledice su ostale – završila je na psihijatriji i dijagnostikovan joj je bipolarni poremećaj, sa oscilacijama u raspoloženju.
Danas ide na psihoterapiju, oseća se stabilnije i, kako sama kaže, „više se ničega ne boji“.
IZVOR Stil/N1 BiH
About The Author
