Kada su Majini roditelji i brat stigli u Beli Breg, bili su zadovoljni onim što su videli.
Veliko imanje, kuća na sprat, šest krava, junica, stado ovaca i živina, te nekoliko hektara obradivog zemljišta, bili su dobra osnova za sigurnu budućnost njihove tada dvadesetpetogodišnje ćerke.
“Ja sam vredan čovek. Kada su videli moje domaćinstvo, tast je rekao da mogu da dođem po Maju, odmah smo se verili, a već sledeće godine pravili smo svadbu i dobili naslednika Nikolu. Tada su se krstili i ona i naš sin. Maja je sama izrazila želju da se preobrati i primi pravoslavnu veru. Niko je nije primoravao na to, niti je bilo pomena o tome. Čin prekrštavanja je dozvoljen u našoj crkvi i jako nas je obradovao taj postupak”, priznaje Darko.
Majini roditelji nisu bili protiv Majine odluke, pa su čak i prisustvovali svečanoj ceremoniji.
Miladinovići su osnovali porodicu, imajući dvoje dece, Nikolu i Nikolinu. Maja je prošla kroz rizične trudnoće, zbog kojih je jedva izvukla živu glavu.
“Rodila sam sina u osmom mesecu, pa je proveo devet dana u inkubatoru. Posle tri godine, i Nikolina nas je iznenadila preranim dolaskom na svet, u sedmom mesecu. Imala je samo 750 grama, mislili smo da se neće izvući. Obe smo provele mesec dana u Tiršovoj, a potom je ona prebačena na Institut za majku i dete i tamo bila još četiri meseca na lečenju. Da se rodila u Albaniji, ne bi preživela. Tamo je zdravstveni sistem mnogo lošiji nego ovde. Moja majka je izgubila blizance pre 30 godina jer doktori nisu bili dobri”, sa drhtavim glasom priča Maja, prisećajući se tog stresnog perioda.
Briga o supruzi i ćerki je dovela do zdravstvenih problema Darka, zbog čega je hitno hospitalizovan na Internom odeljenju UKC Niš.
Iako je došla iz Tirane, Maja je usvojila srpsku kulturu i tradiciju, uključujući i spremanje srpskih specijaliteta.
“Volim da kuvam, spremam sva jela koja se ovde uglavnom jedu. Čudno mi je samo što se sva hrana iznese na sto, pa se članovi porodice sami služe. U Albaniji serviraš hranu svakom ponaosob. Nema ustajanja od stola i posluživanja. Volim sve da radim, mesim hleb, idem u štalu, čistim kod krava. Nisam verovala da ću ikad raditi te poslove, ali kad sam došla u ovu kuću i postala srpska snajka, prihvatila sam to sa osmehom”, priznaje Maja.
Iako živi u Srbiji već godinama, Maja se još uvek čudi devojkama koje izlaze u provod u 10 uveče, a vraćaju se kući u pet ujutru.
“Kod mojih roditelja nije smelo tako. Ako uopšte i izađem negde, moram da budem u krevetu do jedanaest sati. Kada sam završila osnovnu školu, išla sam na kurs šest meseci i ubrzo se zaposlila u fabrici obuće. U Srbiji su devojke slobodnije, u Albaniji ne može tako. Meni kad brat kaže da ćutim, ja moram da ćutim. U stvari, brat i ne priča. Dovoljno je bilo da me pogleda i da mi sve bude jasno”, kaže Maja, koja je u Tirani živela s roditeljima, bratom i četiri sestre.
“Sve su udate u Nemačku. Bila sam kod njih godinu dana dok se nisam udala. Nemci su tako hladni i gordi, uopšte nisu kao Srbi”, dodaje Maja.
Kada je odlučio da se oženi Albankom, Darko se plašio komšijskih komentara. Iako se dobro slaže sa svima, ipak, kako tvrdi, postoje i oni koji žele da mu naude.
“Dobar sam sa svima, ali naravno da ima i onih koji su ogovarali i pričali. Međutim, Maja se pokazala kao prava srpska snajka, svi su je prihvatili, a najbitnije mi je da su moji roditelji zadovoljni njom. Ona ih ne zove po imenu, nego im se obraća sa „majko” i „oče”, što je velika pohvala za nju u odnosu na današnje moderne devojke. Jedino mi je žao što nije nosila venčanicu na našoj svadbi, vidim da je i njoj sada krivo, ali tada je tako odlučila. Ugađam joj u svemu, ništa joj ne branim. Učim je da vozi kola, ali slabo joj ide, bolje se snalazi na traktoru”, kroz smeh kaže Darko.
IZVOR:(mondo.rs)
Facebook Comments