Agencije za upoznavanje otkrile detalje procedure.

Etnolog Jasna Jojić rekla je da poslednjih godina srpski momci sve češće žene Albanke i to preko agencija za posredovanje.

O tome svedoči i porodica nastala iz srpsko-albanskog braka u selu Sagonjevo na jugu Srbije. U selo, koje nije imalo mnogo devojaka, stigla je mlada iz Albanije. Bilo joj je teško na početku, nije znala ni jezik, bila je daleko od svoje porodice, međutim, danas nikuda ne bi išla iz Sagonjeva jer joj je tu sve što voli – i suprug i dete. Već godinama žive zajedno u srećnom braku.

„Već 2005. sam napravila reportažu o tome da se Albanke rado udaju za Srbe. Dolazile su u južnu Srbiju. Mi imamo inače mnogo neoženjenih momaka na selu jer devojke idu u grad, međutim, posle 15-20 godina, kako se i Srbija promenila i kako modernizujemo sela, imamo internet, dobre zarade, menja se i situacija“, rekla je Jojić.

U jednoj od agencija za upoznavanje iz Albanije kažu da se Srbi koji bi da ožene Albanke neprestano javljaju. Pošalju svoju i fotografiju kuće u kojoj žive, često i sela. Javljaju se muškarci od 18 do 70 godina. Sklopljeno je dosta brakova, a razvoda nije bilo.

U Albaniji inače živi više žena nego muškaraca.Postoji dosta predrasuda o brakovima između Srba i Albanki, ali kao i svaki brak i ovakvi nose i dobre i loše strane. U primeru Milinka Bogdanovića izgleda da je presudila ona dobra.

Iako se njihov dolazak najčešće vezuje za udaljena, ruralna područja, ivanjički profesor Milinko Bogdanović potvrđuje da to nije uvek slučaj i da su neveste iz Albanije dobrodošle i u gradsku sredinu.– Iako se radnja dešava u 21. veku, priča ipak ima sve elemente tradicije. Njene sestre ovde žive već deset godina i znao sam da se radi o divnoj porodici. Dogovorili smo se i ja sam otišao u Skadar – priseća se Milinko.

Nakon prvog susreta bio je siguran da je Vjolca žena sa kojom će provesti ostatak života.

– Sve je sudbina, mene je intuicija vodila na taj put i nisam pogrešio – kaže Milinko.

Četiri godine nakon prave mrsne svadbe, Vjolca i Milinko dobili su kćerkicu Irenu, mezimicu koja je još više ojačala njihov brak. Ovo dvoje vedrih ljudi dokaz su da ljubav zaista potire sve razlike i da je snove moguće ostvariti, a u njihovom slučaju to je bila – porodica.

„Prema svetskim podacima, danas u Albaniji živi 35-40 odsto hrišćana, od toga su čak 25 odsto pravoslavci, a ima i 40 odsto ateista, videćemo da nisu daleko kulturološki od Srbije“, navela je Jojić.

U jednoj anketi u Knez Mihailovoj pitali su muškarce različitih uzrasta da li bi oženili Albanku.

„Da li bih se oženio Albankom? Zašto da ne ako bi ispunila određene kriterijume. Zašto da ne“, bio je jedan od odgovora.

„Iskreno, ne bih, ja sam iz Crne Gore, ne bih“, rekao je drugi učesnik ankete.

Šta vi mislite o sklapanju albansko-srpskih brakova?

IZVOR>LEUTAR.NET