Zovem se Ivana, imam 38 godina i živim u Novom Sadu. Pišem ovaj oglas jer verujem da je došlo vreme da prestanem da ćutim, da otvorim srce i kažem jasno šta želim. Previše sam puta volela pogrešne muškarce, previše sam puta verovala u obećanja koja su bila prazna, u planove koji su se raspršili čim je naišao prvi izazov. Ipak, nisam izgubila veru. Nisam postala ogorčena. Danas sam jača, smirenija i mnogo sigurnija u to šta želim i ko sam.
Po zanimanju sam dizajner enterijera i posao mi je u isto vreme i strast i beg. Volim estetiku, lepotu prostora, sklad boja i svetlosti. Volim tišinu jutra, kafu na terasi, knjige koje mirišu na dublje razumevanje, šetnje pored reke kad sve ćuti, a vetar šapuće. Nije mi dosadno kada sam sama, ali osećam da je došlo vreme da više ne budem sama. U meni postoji želja da nekome pripadam, ne kao obaveza, već kao izbor. Da budem nečije rame, oslonac, radost. Da i meni neko bude to isto.
U prošlosti sam naučila važne lekcije. Naučila sam da nije dovoljno da nekoga voliš, ako taj neko nije spreman da voli nazad. Naučila sam da strast nije isto što i duboka povezanost. Naučila sam da su tišina, sigurnost i razumevanje vredniji od velikih reči. Sada želim odnos koji se temelji na iskrenosti, poverenju i poštovanju. Želim nekoga s kim mogu da razgovaram i kad je teško, i kad je lepo. Nekoga ko ne beži od emocija, ko ume da bude prisutan i kada je umoran, i kada nije sve idealno.
Tražim muškarca između 35 i 45 godina, koji zna šta hoće, koji ume da sluša i da priča, koji ima snove, ali stoji čvrsto na zemlji. Ne tražim savršenog, ne očekujem bajku. Tražim pravog čoveka – stvarnog, ranjivog, ali hrabrog. Nekoga ko zna da ljubav nije gotova stvar već svakodnevni izbor, svakodnevna pažnja, svakodnevna odluka da ostaneš tu, i kad je lepo i kad je teško.
Volim prirodu, more, planine. Volim da putujem, ali i da ostanem kod kuće kad je napolju sneg. Volim dobar film, dobru knjigu, tišinu koja nije neprijatna. Uživam u sitnicama: miris cimeta u decembru, topla čokolada u tihoj večeri, muzika iz šezdesetih dok kuvam nedeljni ručak. Ne tražim nekoga da me zabavi, već nekoga da sa mnom deli život – u svim njegovim oblicima.
Moja prošlost me oblikovala, ali me nije slomila. Nosim ožiljke, ali nisu vidljivi. Nosim nežnost, ali ne tražim da me neko čuva od svega. Samo želim da budem sa nekim ko će želeti isto što i ja – mir, dubinu, bliskost, poštovanje, nežnost, strast, prijateljstvo. Sve to u jednom odnosu, ne odjednom, ali postepeno, gradnjom i otvorenošću.
Ako ti deluje da si možda ti taj čovek, ako ti se moj glas između redova učini poznatim, javi se. Ne očekujem da budeš heroj, samo da budeš stvaran. Da znaš da voliš i da želiš da budeš voljen. Da znaš koliko je važno da se neko vrati kući i zna da ga neko čeka. Da voliš jednostavne stvari i da ne tražiš savršenstvo već povezanost. Možda si i ti, kao i ja, prošao neke lomove. Možda si naučio da ne tražiš vatromet, već iskru koja tinja i greje godinama.
Ne pišem ovo iz očaja. Pišem jer verujem da se dobre duše prepoznaju, čak i preko reči. Pišem jer znam da među tolikim ljudima postoji bar jedan koji će pročitati ovo i reći u sebi: konačno neko ko oseća isto. Možda si ti taj čovek. Možda smo jedno drugom ono što već dugo tražimo.
Zovem se Ivana. Imam 38 godina. Živim u Novom Sadu. I spremna sam da upoznam nekoga s kim bih mogla da gradim nešto što vredi. Ako se prepoznaješ, javi se. Ne obećavam bajku. Obećavam istinu, iskrenost i otvoreno srce.
About The Author
