Verica, 58 godina, Hrvatska
Zovem se Verica. Imam 58 godina i dolazim iz malog sela nadomak Bjelovara. Možda moje godine nisu ono što bi mnogi kliknuli odmah, ali ako si došao do ove rečenice, znači da te ipak zanima nešto više. I to mi je dovoljno da ti pišem iskreno, kao da pričam s nekim licem u lice.
Visoka sam 168 cm, imam plavu kosu koju više ne farbam jer volim da me vreme pokazuje onakvu kakva jesam. Imam oči boje masline, pomalo tužne, ali iskrene. Moja figura je ženstvena – nosim kilograme svojih godina, ali u sebi nosim i mekoću i blagost. Ruke su mi radničke – žuljevite, jer sam ih ceo život trošila da gradim dom. Ali te iste ruke znaju i da maze. Znaju da pripreme domaći ručak, da zagrle iz duše, da donesu kafu ujutro i poprave jastuk pre spavanja.
Udovica sam već šest godina. Moj muž je bio dobar čovek, ali bolest je bila brža. Ostala sam sama u kući koju smo zajedno gradili. Deca su odrasla i otišla svojim putem. Imam dvoje: sina u Austriji i ćerku u Zagrebu. Oboje su divni i dolaze kad mogu, ali… praznina između zidova kuće ne laže. Kad svi odu, ostane tišina. I ta tišina je najteža.
Nisam od žena koje kukaju, niti traže nekog da ih spašava. Naučila sam da budem sama. Naučila sam da kopam baštu, da krčim drva, da održavam kuću. Imam kokoške, malu baštu i psa kojeg sam udomila. On mi je verni saputnik, ali ni pas ne može da mi odgovori kad me nešto pritisne. Zato sad, posle godina ćutanja i čekanja da “život prođe”, odlučila sam da pokušam ovako – oglasom.
Tražim muškarca od 55 do 70 godina, bilo da si iz sela ili grada, samo da si iskren i svoj. Neka ti prošlost bude kakva jeste – bio si u braku, razveo se, izgubio nekog – sve je to deo života. Samo da znaš da voliš ženu onakvu kakva jeste. Bez foliranja, bez prevelikih zahteva. Da mi kažeš iskreno ako ti je teško. Da me nazoveš samo da pitaš kako sam.
Ne tražim mnogo – samo prisutnost. Nekog da s njim popijem kafu ujutro na tremu. Nekog da mu skuvam čorbu kad dođe s posla, ako još radi. Nekog da mi popravi kvaku, pa da mu zahvalim kolačem iz rerne. I najviše od svega, tražim nekog da se ne osećam više kao zaboravljena.
Fizički nisi bitan. Možeš imati stomačić, možeš nositi naočale, možeš imati sijedu kosu – meni su to lepote koje godine donose. Važno mi je kako mi se obraćaš. Da ne vičeš. Da ne vređaš. Da ne tražiš savršenstvo u ženi jer ja nisam savršena – ali sam verna, brižna i topla.
Znam napraviti sve: od zimnice do ručno vezenih jastučnica. Umem da ćutim kad treba, da slušam, da podržim. A umeću i da zagrlim, da se naslonim i da ćutim s tobom, ako ti je dan težak. Nema više potrebe za dokazivanjem, već za prihvatanjem.
Volela bih da si iz Hrvatske, Bosne, Srbije ili Slovenije – svejedno mi je. Ako možemo da se nađemo negde na pola puta, onda već imamo nešto zajedničko. Ako si iz sela – još bolje. Ako si iz grada, a ne bežiš od mirnijeg života, to je takođe dobro. Možemo početi dopisivanjem, razgovorima, pa ako se dogovorimo – susret. Ne očekujem čuda – samo istinu.
Znam da ovakvi oglasi znaju biti puni lepih reči koje na kraju ostanu samo slova na ekranu. Ali ja bih volela da iz mog slova iskoči stvarna žena – ona koja kuva, kopa baštu, gleda zalazak sunca i veruje da ljubav ne umire sa godinama.
Volela bih da si čovek koji zna kad treba ćutati, ali i kad treba reći ono “volim te”, makar i tiho. Čovek koji ume da dotakne ženu pogledom, a ne samo rukom. Koji ne beži kad su teška vremena. Koji voli da podeli život, a ne samo trenutak.
Ako voliš prirodu, seoski mir, šetnje kroz šumu, cvrkut ptica i večere pod lampom na tremu – možda bi ti i ja mogli da pričamo. Ako nisi od onih koji menjaju žene kao košulje i ako ti nije važnije kako izgledam nego kako se osećam – onda mi piši.
Nisam vešta s porukama, ali umem da napišem iz srca. Ako odlučiš da mi se javiš, reci mi ko si, kako provodiš dane, da li si spreman da napraviš mesto za još jednu osobu u svom životu.
Možda je ovo čudno vreme za ljubav, ali ja ne tražim bajku. Tražim stvarnog čoveka. I nudim stvarnu ženu. Nema maski, nema igrica, nema skrivanja.
Verica – žena koja još veruje u ljubav, iako su joj godine rekli da više ne treba.
Javi se ako ti je dosta samoće, ako želiš dom, a ne samo kuću. Ako želiš ženu, a ne siluetu. Ako voliš tišinu koju dvoje pretvore u smisao.
About The Author
Za Vericu (58).
Javi se Verice, možda bude na obostrano zadovoljstvo!
Pozdrav, Marko, dipl ing u penziji, ljubitelj prirode, nepušač, planinar….
Verice, javi se na ovaj email.
Pozdrav, Marko, dipl ing u penziji, nepušač, planinar….