Zovem se Mira. Imam trideset osam godina, dolazim sa Balkana, ali već skoro deset godina živim i radim u Austriji. I dok mnogi misle da žene koje su otišle u inostranstvo imaju sve – ja ću ti odmah reći istinu: možeš imati dobar posao, stan, novac, ali ako nemaš nekog da te zagrli kad se uveče vratiš kući, sve je to prazno. Praznina boli jače od samoće.
U ovom trenutku mog života ne tražim bajku. Tražim stvarnog čoveka. Ne princa na belom konju, već iskrenu dušu koja zna šta znači reč “partner”. Želim da me neko pogleda i vidi osobu, ženu, ne samo godine, brojke, slike, već ono što nosim u sebi. Jer, iako sam prošla mnogo, ostala sam neko ko još uvek veruje – u ljubav, poverenje, dodir, osmeh, i pogled koji govori više nego hiljadu reči.
Ko sam ja, zaista?
Rođena sam u jednoj mirnoj, tradicionalnoj porodici. Odrasla sam uz vredne roditelje koji su me učili da život nije lak, ali da se sve može kad imaš srce i volju. Rano sam naučila da se borim. I borila sam se – prvo sa sistemom, pa sa siromaštvom, pa sa očekivanjima okoline, pa sa nepravdom, pa na kraju i sa ljubavlju.
Bila sam u vezi koja me naučila šta ne želim. Uložila sam srce, dušu, vreme – ali nisam dobila ono što žena zaslužuje. Zato sada, posle mnogo godina tišine i samoće, spremna sam da pokušam ponovo. Ne tražim savršenstvo. Tražim istinu, realnog muškarca koji zna šta znači voleti, poštovati i deliti.
Kako živim danas
U Austriji sam pronašla stabilnost. Radim u zdravstvu (neću odmah otkrivati detalje), imam svoj stan, automobil, rešena sam i ekonomski i životno. Naučila sam da budem samostalna, ali nisam od onih žena koje misle da im muškarac “ne treba”. Ne, meni treba – ne zbog para, nego zbog duše.
Kad se uveče vratim kući, često mi se čini da zidovi dišu zajedno sa mnom. Sve je uredno, čisto, ali tišina vrišti. Fali mi reč, fali mi pogled, fali mi šaka koja će moju uzeti i reći: “Tu sam.” Fali mi obična kafa ujutru, fali mi plan za vikend, neko da mi kaže da nisam sama na ovom svetu.
Volim prirodu. Kad god mogu, odem negde gde je mir – planina, reka, jezero. Volim da kuham, pogotovo domaća jela koja podsećaju na detinjstvo. Nedeljni ručak, miris sarme ili pite iz rerne – to je ono što me vraća kući, u dušu. Volim muziku, knjige, šetnje, a ponekad i tišinu koja kaže više od stotinu pesama.
Kakav mi muškarac treba?
Iskreno – ne zanimaju me igrači, zavodnici, ni oni koji se “još traže”. Bila sam ranije naivna, sada više nisam. Ne očekujem savršenstvo, ali očekujem osnovno: da si iskren, veran, emotivno stabilan i da znaš da žena nije igračka, već saputnica.
Možeš biti razveden, možeš imati decu, čak i ako si imao težak život – ali moraš biti čovek. Moraš imati dušu. Ne zanima me koliko para imaš, nego kakav si kad voliš. Tražim muškarca između 38 i 50 godina, ali ako si malo stariji, a još uvek mlad u srcu – javi se.
Volim kad muškarac ima svoje mišljenje, kad zna da stane iza svojih reči, ali i kad zna da popusti, kad treba. Ne želim da budem “glavna”, ali neću ni da budem potčinjena. Želim partnerstvo – rame uz rame, srce pored srca.
Šta nudim zauzvrat?
Nudim sebe – iskreno. Ne igram igrice, ne foliram, ne glumim nešto što nisam. Ako zavoliš mene, volićeš ženu koja zna da se bori, ali i da voli najdublje. Voliću tvoju decu ako ih imaš. Biću uz tebe kad si bolestan, kad si umoran, kad si besan na ceo svet. Znaću da ćutim kad treba, ali i da kažem kad nešto nije u redu – jer bez komunikacije nema ništa.
Biću ti oslonac, ali neću zaboraviti ni sebe. Znam ko sam i šta vredim. Znam da imam šta da ponudim – nežnost, sigurnost, iskrenost i pravo partnerstvo.
Zašto sada?
Jer više ne želim da čekam da život “prođe”. Jer neću da budem jedna od onih žena koje su “imale sve, ali nikada ljubav”. Jer još uvek verujem da negde postoji neko ko upravo sad čita ove reči i oseća nešto slično.
Znam da ima muškaraca koji su prošli kroz mnogo toga. Koji su se razočarali, pogubili, zatvorili. Ali ako si jedan od onih koji još uvek želi ljubav – javi mi se. Piši. Možda baš ja čekam tebe, a ti mene.
Ne moraš biti savršen, samo budi iskren. I otvori srce.
Moj dan počinje rano. Ustajem pre sedam, spremam se za posao. Sve je uredno, disciplinovano. Telo je naviklo, ali srce uvek pita: “A gde je on?”
Na pauzi popijem kafu u tišini, proverim poruke, ponekad pustim neku staru pesmu da me podseti ko sam. Sećam se mladosti, pesama koje su imale smisla, dana kad je ljubav bila čista.
Vraćam se kući oko pet. Stan je tih, čist, sve je na svom mestu – ali opet fali jedno mesto za stolom. Fali glas u hodniku. Fali neko da me pogleda i kaže: “Dobar si čovek, Mira.”
Zamisli kako bi bilo da dođeš kući i neko te čeka s osmehom. Ne zbog obaveze, već iz ljubavi. Da ti grejem ruke, kuvam čaj, postavim večeru, upitam: “Kako si?” I stvarno slušam.
Zamisli vikend u dvoje. Bez stresa. Bez žurbe. Samo mi. Planina, selo, možda ni ne moramo nigde da idemo – dovoljno je da smo zajedno. Da ćutimo dok gledamo kroz prozor. Da se pogledamo i znamo sve, bez jedne reči.
To je ono što želim. Ne luksuz. Ne putovanja od Instagrama. Ne savršene slike. Želim stvarni život – sa stvarnim čovekom.
ZAŠTO TI MOŽDA BAŠ MENE TRAŽIŠ CEO ŽIVOT
Znam da možda čitaš ovo i misliš: “Lepa priča, ali ko zna da li je stvarna.”
E pa stvarna je. I ja sam stvarna. Nema filtera, nema laži.
Ako si umoran od površnih veza, ako ti je dosta dopisivanja bez smisla, ako si izgubio veru u ljubav – onda te možda baš ja čekam. Možda si baš ti moj čovek.
Jer i ja sam prošla kroz razočaranja. Znam kako je kad daš sve, a dobiješ ništa. Znam kako je kad sanjaš zajedništvo, a budiš se sam. Znam kako je kad ćutiš jer te niko ne razume.
Ali verujem – da sve to ima smisla ako na kraju dođeš do prave osobe.
I možda, samo možda, ovaj oglas je tvoje “znak s neba”. Možda ti život sad šalje poruku: “Pročitaj pažljivo. Jer Mira nije još jedna žena. Mira je tvoja žena.”
MALI DETALJI KOJI OTKRIVAJU MNOGO
-
Visoka sam sto sezdeset osam cm, imam normalnu građu (nisam manekenka, ali sam negovana, zdrava i ženstvena).
-
Oči su mi zelene, s tragom tuge, ali i mnogo vatre.
-
Imam dugu tamnosmeđu kosu, prirodnu, često vezanu u rep kad sam umorna, ali znam i da se sredim kad treba.
-
Ne pušim. Alkohol retko, čaša vina kad je posebna prilika.
-
Volim da kuvam, ali više volim kad neko kaže: “Ovo je ukus mog detinjstva.”
-
Ne idem po diskotekama, ali rado igram u kuhinji dok kuvam.
-
Volim tišinu više nego buku.
-
Ne tražim savršenog, već stvarnog.
ZA KRAJ – OVO MORAŠ DA ZNAŠ
Ako si stigao do ovde – znači da u tebi ima nešto više. Nisi slučajno pročitao sve ove reči. Možda si, kao i ja, umoran od praznih priča i tražiš istinu.
Ja sam Mira. Imam 38 godina. Živim u Austriji. Imam srce koje zna da voli i ruke koje znaju da grle. Prošla sam kroz mnogo toga, ali još uvek imam snage da verujem. Ne u bajke, već u pravu ljubav.
Ne tražim sponzora. Ne tražim savršenstvo. Tražim čoveka s kojim ću da ćutim, da se smejem, da pravim ručak, da gledamo film, da planiramo leto, da preživimo zimu. Da živimo.
Zato, ako znaš ko si, ako znaš šta želiš, ako ti je dosadilo da budeš sam – ne ćuti. Ne čekaj. Napiši poruku. Javi se.
Možda nećemo odmah znati sve – ali ćemo znati da vredi pokušati.
Jer život je prekratak za prazne dane i promašene ljude.
A možda smo ti i ja – baš ono što život nije slučajno spojio.
About The Author
