Zovem se Marina, imam 44 godine i živim u Beogradu. Kad sam bila mlađa, verovala sam da ljubav rešava sve. Danas znam da ljubav ne rešava sve, ali da bez ljubavi ništa drugo nema pravi smisao. Pisanje ovog oglasa za mene nije znak slabosti, već hrabrosti. Jer priznati da tražiš nekoga nije slabost. To je iskrena želja da podeliš život sa nekim ko te vidi, čuje i razume.
Posle razvoda, prošla sam kroz period tišine. Ne one spoljašnje, već one unutrašnje. Tišine u kojoj se pitaš da li si pogrešio u svakom izboru, da li si previše očekivao, da li si zaboravio sebe dok si pokušavao da budeš sve što neko drugi želi. Ta tišina je trajala godinama. Naučila me je mnogo čemu. Naučila me je da su moje potrebe važne, da imam pravo da budem srećna i da nisam na svetu samo da bih nekome olakšala život. Sada, sa 44 godine, znam šta želim. I još važnije – znam šta više ne želim.
Po profesiji sam psiholog. Celo moje radno vreme posvećeno je drugima – slušanju, razumevanju, usmeravanju. Ali istina je da i psiholozi imaju duše koje žele da budu viđene. Često sam prepoznala bol u drugima, a skrivala svoj. Danas želim da budem iskrena. Želim da pronađem muškarca koji će želeti mene zbog mene, ne zbog onoga što mogu da rešim, popravljam ili nosim na svojim leđima.
Uživam u jednostavnim stvarima. Volim mirna jutra uz kafu, lagane večernje šetnje, duge razgovore, smeh bez razloga. Volim kad me neko zagrli bez posebnog povoda, samo zato što je tu. Volim iskrenost, blagost i otvorenost. Ne umem da igram igrice, ne zanima me povlačenje i nadmudrivanje. Želim vezu koja je otvorena, podržavajuća i nežna. Vezivanje nije slabost. Za mene je snaga u tome da dvoje ljudi svesno biraju jedno drugo svakog dana, čak i kada to nije najlakše.
Tražim muškarca između 40 i 55 godina. Nekoga ko zna ko je, ko se ne plaši bliskosti i ko zna da nije slab ako pokaže osećanja. Ne tražim nekoga da me zabavlja. Tražim nekoga da me prati. I da ga ja pratim. Ne tražim savršenog muškarca, već stvarnog. Onog koji zna da se život ne meri uspesima, već trenucima u kojima si nečiji oslonac.
Možda ti, koji čitaš ove reči, takođe nosiš neku tišinu u sebi. Možda i ti znaš kako izgleda kada danima niko ne pita kako si. Možda si imao ljubavi koje su ostavile tragove. Ako jesi, znaj da te to ne čini slabijim – već spremnijim. Jer ljubav koju sada želimo nije naivna, nije zaslepljena. Ona je svesna, odrasla i duboka.
Ja želim partnera, a ne projekat. Želim prijatelja u ljubavi. Nekoga ko razume da je komunikacija osnova svega. Ko ne beži kada naiđe prvi problem. Ko ne ćuti kad treba govoriti, i ne viče kad je tišina dovoljna. Želim odnos u kojem nema potrebe za glumom, u kojem je dozvoljeno reći danas mi je teško, ili večeras mi treba tvoj zagrljaj. Ne želim površno. Površnog sam se već zasitila.
Možda ti voliš planinarenje, možda si više za bicikl i vikendicu na selu, možda voliš da kuvaš ili da sediš u bašti sa knjigom u ruci. Meni nije važno da delimo svaku strast. Važno mi je da postoji želja da delimo svakodnevicu. Da uveče imamo kome da kažemo kako nam je prošao dan. Da imamo nekoga da podelimo i tišinu, i priču.
Neću ti obećavati da će biti lako. Ali ti mogu obećati da će biti stvarno. Ako si prošao kroz život sa otvorenim srcem, ako nisi ogorčen, ako još uvek veruješ da dvoje ljudi mogu da budu oslonac jedno drugom – možda je ovo pravi trenutak da se upoznamo.
Zovem se Marina. Imam 44 godine. Živim u Beogradu. Radim kao psiholog, volim život u svim njegovim oblicima, i spremna sam da ponovo volim. Ako ti se učinilo da sam ti bliska, ako si se prepoznao bar u jednom delu ovoga što pišem, javi se. Možda ćemo iz ove tišine zajedno stvoriti nešto novo, drugačije i vredno.
About The Author
