“Ljubav ne zna za granice – samo za srca koja se prepoznaju”
Zovem se Mica, imam 42 godine, živim u Austriji već više od pola svog života, ali u duši sam ostala žena sa Balkana – žena sa srcem koje voli iskreno, gori kada je povređeno, ali se ne predaje i ne gasi. Danas pišem ove reči jer verujem da ljubav ne bira ni vreme ni mesto, već jednostavno – desi se kada su dve duše spremne. Možda si ti taj koji čitaš ove reči i možda se i tvoja duša traži jednako dugo kao i moja.
Nisam ovde da pišem bajke, niti da glumim savršenu ženu. Život me nije mazio, ali me naučio kako da poštujem ono što je istinsko. Naučio me da su godine samo broj, a prava bliskost nema veze sa brojem svećica na torti. Naučio me da se ne zadovoljavamo mrvicama ako u srcu znamo da zaslužujemo celinu.
U ovom oglasu ne tražim idealnog muškarca – tražim stvarnog čoveka. Onog koji zna da zagrli kad reči nisu dovoljne, koji ne beži od tišine, već je deli sa mnom. Onog kome nije teško da bude oslonac, ali kome nije ispod časti da i sam zatraži rame kada ga život pritisne. Tražim partnera, saputnika, nekog s kim će svako jutro imati smisla, a svaka noć doneti mir.
O meni
Rođena sam u jednoj manjoj sredini na Balkanu, ali život me je odveo u inostranstvo već sa 19 godina. Radila sam, borila se, štedela, gradila život daleko od doma, daleko od roditelja, familije, jezika koji sam znala u dušu. Prvih par godina bile su borba – snalaženje, učenje jezika, posla, navika. Danas mogu reći da sam uspešna žena – imam stabilan posao u oblasti administracije, svoj mali stan, automobil, i ono najvažnije – mir u duši.
Ali ono što nemam, ono što mi fali… jeste onaj osećaj pripadanja. Osećaj da nekome pripadam i da neko pripada meni. Ne kao imovina, ne kao obaveza – već kao sigurnost, toplina, uzajamnost. Da se pogledamo i znamo – „evo me, tu sam zbog tebe, i ti si tu zbog mene“.
Fizički, kažu da sam atraktivna žena. Visoka sam 170 cm, imam smeđu kosu do ramena, zelene oči i osmeh koji, kada se zaista nasmejem, kažu da menja prostor oko mene. Volim prirodu, duge šetnje, tiha mesta, jezera, planine. Nije mi strano da se dotaknem zemlje, zasadim cveće, napravim domaću supu, zapalim sveću i sednem u tišini da se zahvalim na još jednom danu.
Ne pušim, alkohol skoro da i ne konzumiram – eventualno čaša vina uz večeru ili neko posebno veče. Volim da kuvam, naročito za drage ljude. Volim muziku – od stare dobre narodne do stranih balada koje me pogode pravo u srce. Volim filmove koji imaju dušu, knjige koje menjaju pogled na život i ljude koji umeju da ćute, a da ih pritom sve razumem.
O onome koga tražim
Tražim muškarca između 40 i 55 godina, koji zna šta želi. Neko ko je prošao detinjaste igre, ko ne beži kada je teško i ko nije izgubio veru u ljubav, bez obzira na razočaranja. Ako si rastavljen, ako imaš decu – nema problema. Prošlost svakoga od nas oblikuje, i nije ona ono što me određuje. Bitno mi je kakav si danas i kuda želiš sutra da ideš.
Idealno bi bilo da si negde u blizini Austrije ili si spreman da jednog dana dođeš, ili da zajedno razmotrimo gde bismo želeli da gradimo naš dom. Nije važno da si bogat, ni da si visok, ni da izgledaš kao maneken – važno mi je da si čovek. Da znaš reći „izvini“ kad pogrešiš, da znaš ćutati kad je to potrebno, ali i reći pravu reč kad srce traži.
Ne očekujem da znaš sve odgovore, ali očekujem da ne bežiš od pitanja. Da si veran, pošten, da te ne zanimaju poruke sa deset žena nego razgovor sa jednom – svojom. Da ne tražiš avanturu, nego partnerstvo. Da ti nije ispod časti biti nežan, da umeš da se nasmeješ, ali i da pustiš suzu ako treba. Muškarac koji zna da bude jak, ali i ranjiv – to je snaga koju poštujem.
Šta nudim
Nudim poštovanje, podršku i dom u kom se ne viče. Nudim partnerstvo u kojem niko nije iznad nikoga. Nudim ti dane u kojima ćemo se smejati, večeri u kojima ćemo šetati, noći u kojima će dodir biti jezik koji sve kaže. Nudim ti vernost, odanost, toplinu i sigurnost. I da, nudim ti i izazove, jer život nije uvek lak – ali ćeš imati nekoga uz sebe kad duva vetar i kad krene kiša.
Nisam savršena, ali sam iskrena. Nisam devojčica, ali sam žena koja zna kako da voli. Nisam princeza iz bajke, ali sam realna žena koja želi da podeli svoj život, da stvori miran kutak gde dvoje ljudi dišu jedno za drugo.
Ako si još uvek tu…
…i ako ti je nešto u ovom tekstu pokrenulo srce, molim te – javi se. Ne tražim idealnu poruku, ni savršeno sročene rečenice. Dovoljno je da budeš iskren. Napiši mi ko si, gde si, šta tražiš. Kako izgleda tvoj dan, šta te raduje, šta te boli. Reci mi šta očekuješ od žene, od ljubavi, od budućnosti. Biće mi drago da upoznam čoveka koji zna da ceni ono što sam, a ne samo ono što nudim.
Godine brzo prolaze, ali ljubav ne zna za vreme. Neka ovaj oglas bude most između mene i tebe. Ako si spreman da kreneš na to putovanje – čekam te.
Ko sam ja zaista, i zašto ovo pišem?
Možda se pitaš – zašto žena kao ja, koja živi u inostranstvu, ima posao, svoj život, svoj mir – traži partnera putem oglasa?
Zato što vreme prolazi, a ja ne želim da provedem ostatak života kao posmatrač. Ne želim da se pretvaram da sam kompletna ako znam da duboko u sebi još uvek čekam da se neko pojavi – neko čiji će dolazak imati smisla. Možda je to detinjasto, možda previše romantično, ali ja još uvek verujem da nas tamo negde čeka naš čovek. Neko čiji će osmeh ujutru imati više vrednosti od bilo koje vesti. Neko s kim se može ćutati, s kim se može deliti kafa, dan, večera i tišina – i sve to bez pritiska, bez maski, bez potrebe za dokazivanjem.
Iskreno? Nisam uvek bila spremna na ovo. Imala sam svoje ljubavi, padove, razočaranja. Bilo je ljudi koji su me voleli manje nego što sam ja njih. I bilo je i onih koje sam ja volela više nego sebe. I upravo su me ta iskustva naučila da razlikujem požudu od ljubavi, strast od bliskosti, a površnost od dubine. Danas ne tražim vatromet, već toplinu ognjišta. Onaj unutrašnji mir koji znaš da imaš kada si sa pravom osobom.
O ljubavi, na moj način
Za mene, ljubav je izbor. Ne osećaj koji dođe pa prođe, već odluka da nekome pripadaš, da ga ne napuštaš kad postane teško, da mu držiš ruku i kad ste na ivici, da ga ne izdaš, da ga ne menjaš, nego da se zajedno menjate – za bolje. Ljubav je kada znaš nečije slabosti i ne koristiš ih protiv njega. Kada ne juriš uzbuđenja sa strane, jer znaš da ono što imaš kod kuće vredi više od svih avantura.
Zato ne tražim nekoga da popuni prazninu. Želim nekoga s kim ću deliti puninu. Život je pun izazova – nekad su to papiri, nekad posao, nekad umor, nekad prošlost koja se vrati da proveri da li si je zaista ostavio iza sebe. I tu je razlika – pravi muškarac neće pobeći kada naiđe prepreka. Pravi muškarac ne koristi tišinu kao oružje, već kao prostor za razumevanje.
Znam da i ti, ako ovo čitaš, nosiš neku svoju priču. Možda si već bio u braku, možda si imao vezu koja te slomila. Možda si umoran od površnih žena koje traže samo korist. Veruj mi, i ja sam umorna od toga da budem “dobra žena” kojoj svi govore “ti si super, ali…”. Ne želim da budem “ali”. Želim da budem nečije “konačno ti.”
Kako zamišljam budućnost
Zamišljam jutro u kuhinji, tvoja šoljica kafe pored moje, mali radio tiho svira, a ti me pogledaš preko novina i nasmeješ se – kao da želiš reći “opet si moja, hvala ti što si tu”. Zamišljam da zajedno planiramo vikend – da li ćemo otići na selo, prošetati po šumi, napraviti roštilj, pozvati prijatelje? Ili ćemo ostati u pidžamama ceo dan, gledati stare filmove i prepričavati sećanja iz mladosti?
Zamišljam da si mi partner u svemu – u kuhinji, u šali, u krevetu, u planiranju odmora, u rešavanju problema, u donošenju odluka. Ne moraš biti savršen. Samo moraš biti svoj. I moraš želeti da postaneš deo našeg. Jer ja ne tražim samo muža – ja tražim najboljeg prijatelja, saputnika, saborca, nekoga s kim ću graditi mi, a ne samo trpeti ja i ti.
Ako imaš decu – biće mi čast da ih upoznam, ako dođe do toga. Nisam žena koja se boji prošlosti, ako je ona iskrena. Svako nosi svoj ranac života. Pitanje je samo da li ćemo zajedno nositi jedan, ili ćemo se povlačiti svako u svoj.
Zašto baš sada?
Zato što sam konačno spremna. Spremna da opet volim. Spremna da verujem, da rizikujem, da pružim šansu. I da, spremna sam za ozbiljno – za vezu, zajednički život i brak. Ne tražim da to bude sutra, ali ne tražim ni da mi neko krade godine u neizvesnosti. Ako si i ti u toj fazi života – piši mi.
Želim da gradimo nešto što se ne raspada kad dođu loši dani. Da pričamo, i kad se ne slažemo. Da se ne ponižavamo, nego učimo jedno od drugog. Da imamo svoj mali svet, makar i garsonjeru, ali da u njoj bude ljubavi i poštovanja više nego u bilo kojoj vili bez duše.
Završna reč
Ako si čestit, normalan, stabilan muškarac koji zna šta je porodična vrednost, koji traži ženu da mu bude desna ruka, oslonac i saputnica – javi mi se. Ne igram igrice. Ne interesuju me “dopisivanja u prazno” niti pokazivanje egoa. Ako si čovek koji ima dušu, karakter i srce – ne trebaš biti bogat, samo budi iskren.
Znam da su šanse male, ali isto tako znam da prava ljubav ne dolazi slučajno – dolazi kada odlučimo da je tražimo i otvorimo vrata.
Evo, ja sam otvorila svoja. Čekam da vidim hoćeš li kucati.
UKOLIKO ZELITE DODJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
