Zovem se Anastasija. Imam 35 godina, dolazim iz Užica i ovo je moj prvi i poslednji oglas – jer verujem da je dovoljno da me pročita jedan pravi muškarac. Visoka sam 170 cm, imam dugu crnu kosu, svetlu kožu i oči koje, kako kažu, govore više nego reči. Moj izgled je spoj tradicionalne ženstvenosti i jednostavne elegancije. Ne trudim se da budem savršena, ali uvek volim da budem svoja. Moje telo je prirodno, obline su deo mene, i nosim ih sa ponosom.
Živim miran život. Radim kao učiteljica u osnovnoj školi i svoj posao volim iskreno i duboko. Volim decu, njihov osmeh i jednostavnost. Možda zato i tražim muškarca koji ne komplikuje, koji zna da poštuje iskrenost, koji ume da vidi ženu onakvu kakva jeste – i u šminki i u kućnoj haljini, i u radosti i u ćutanju.
Do sada nisam imala brak, a ni decu. Ne zato što nisam htela, već zato što nisam želela da pravim kompromise sa emocijama. Nisam od onih žena koje će biti sa nekim “da ne budu same”. Radije biram tišinu nego površnost, iskrenost nego iluziju.
Moj idealan partner nije definisan visinom, frizurom ni vrstom automobila. Nije ni u broju nula na računu, već u kvalitetima koji su danas postali retki: reč, pažnja, stabilnost, posvećenost. Volela bih da upoznam muškarca koji zna šta znači stajati uz ženu, a ne iznad nje. Nekoga ko je već prešao one nezrele faze života i sada zna šta mu treba – i šta je spreman da pruži zauzvrat.
Meni nije problem ako živiš na selu. Naprotiv. Volim prirodu, volim mir, i ne bojim se da zavrnem rukave. Ako imaš kuću, okućnicu, ako ti je srce čisto, meni ne treba ništa više. Ne tražim stan u Beogradu, ne zanima me pozicija u firmi. Zanima me kako se ponašaš prema svojoj majci, da li znaš da saslušaš, da li umeš da ćutiš sa mnom kad je dan težak i da se smeješ kad ga zajedno preguramo.
Ako već imaš dete iz prethodnog braka – ni to mi ne smeta. Ako si udovac, razveden, ili jednostavno nisi našao onu pravu – a sada si spreman da pokušaš još jednom, bez glume, bez igara – možda smo ti i ja upravo ono što oboma nedostaje.
U slobodno vreme volim da čitam, kuvam, šetam pored reke, da pravim kolače koje posle podelim komšijama. Ne pijem, ne pušim, ne izlazim po klubovima. Volim domaću muziku, tamburaše, a ponekad i tišinu. Moja radost su jednostavne stvari – kafa ujutru, cveće na prozoru, poruka koja stigne u pravo vreme. I naravno – pogled čoveka koji ne mora ništa da kaže, jer osećam da me vidi.
Ne tražim savršenog, nego pravog. Onog koji zna da dan počinje poljupcem, a ne prekorom. Koji zna da žena nije “slaba” kada traži pažnju, već samo žudi za sigurnošću. Koji ume da stavi ruku preko mojih ramena kad ćutim i da ne pita ništa, jer zna – to je ljubav. Takva tišina je vrednija od hiljadu praznih reči.
Možda ne delujem kao žena koja bi pisala ovakav oglas – ali odlučila sam da ne čekam više. Odluke su deo zrelosti. A ja sam zrela da volim iskreno. I da primim ljubav nazad.
Želim brak. Porodicu. Želim da jednog dana gledamo decu kako rastu, da zajedno zalivamo baštu, da pravimo zimnicu i planiramo more. Da imamo rutinu, ali i iznenađenja. Da budemo partneri, ljubavnici, prijatelji, sve u jednom.
Ako si se pronašao bar u pola ovoga, javi se. Možda ti se ne javim istog trena, možda ću prvo da razmislim – jer danas je teško verovati. Ali, ako u meni prepoznaš ono što ti je falilo, možda nećemo morati da tražimo dalje.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
