Imam 38 godina, zovem se Dušanka i živim u Kanadi već 14 godina. Rođena sam u Srbiji, odrasla u jednoj maloj varoši gde su ljudi jedni druge pozdravljali na ulici, a komšije bile porodica. U Kanadu sam otišla iz nužde – posao, egzistencija, nova šansa. Iako sam ovde izgradila život, u srcu sam ostala ona ista devojka koja sanja o toplini doma, mirisu hleba iz rerne i osmehu čoveka kojeg voli.
Radim kao menadžerka u jednoj prehrambenoj kompaniji. Posao mi pruža sigurnost, ali ne i onu pravu sreću. Slobodno vreme provodim u prirodi, volim šetnje pored jezera, vožnju bicikla, planinarenje i mirne večeri uz knjigu ili film. Kuhanje mi je strast, naročito kada spremam srpska jela – miriše cela kuća na detinjstvo.
Tražim muškarca između 38 i 50 godina, iskrenog, emotivno stabilnog, spremnog za ozbiljnu vezu i zajednički život. Nije važno gde živiš sada – važno je da znaš gde želiš biti sutra. Ne tražim savršenstvo, već dobrotu. Ne tražim bogatstvo, već poštovanje.
Moj san je da jednog dana imamo naš kutak – možda kućicu kraj vode ili na selu, gde ćemo saditi baštu, piti kafu u dvorištu i planirati putovanja. Želim partnera koji će se radovati malim stvarima: zajedničkom ručku, poruci „mislim na tebe“ ili šetnji bez reči.
Ne zanima me tvoj prošli život – svi imamo svoje priče, i svoje rane. Ono što je važno jeste da želiš da zajedno pišemo novo poglavlje. Ako ti srce zatreperi dok čitaš ovo, možda je to znak. Piši mi, jer ljubav ne čeka – a možda si baš ti ono što sam tražila sve ove godine.
Možda ti zvuči čudno, ali verujem da se ljudi pronalaze kada su spremni – i da se tada sve nekako poklopi. Ne zanima me koliko si daleko sada, jer znam da se kilometri brišu kada je volja jaka. Znam kako je biti sam, znam kako je leći u tišini i misliti kako bi bilo lepo da neko leži pored tebe, da ti ispriča kako mu je prošao dan ili da te jednostavno zagrli bez reči.
U Kanadi imam svoj krug prijatelja, ali fali mi ona toplina doma i zajedništva koje samo prava ljubav može doneti. Ne tražim princa na belom konju, samo čoveka koji je spreman da bude prisutan – u dobru i u zlu. Nekoga kome ću biti oslonac, a i on meni.
Zamišljam kako zajedno kuvamo večeru, kako planiramo vikend izlet, kako se smejemo sitnicama. I da, volim sitnice – poruku „dobro jutro“ ili miran zagrljaj posle napornog dana.
Ako ti je srce umorno od površnih odnosa, ako želiš mir i toplinu, ali i strast koja ne gubi snagu, možda smo baš mi dvoje ono što život sprema. Piši mi, jer možda ova priča, koju sada čitaš, jednog dana postane naša stvarnost.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
