Zovem se Milojka. Imam 42 godine i živim u selu okruženom prirodom, šumom i tišinom koja nekad prija, a nekad zna da bude preglasna kad si sam. Rano sam ostala udovica – život me je naučio da ništa nije večno i da treba da cenimo svaki trenutak sa onima koje volimo. Moj suprug je bio dobar čovek, ali sudbina ga je odnela prerano, ostavivši prazninu koju niko nije uspeo da popuni sve ove godine.
Ipak, ne pišem ovo iz tuge, već iz nade. Verujem da negde postoji neko ko je poput mene – dobar, pošten, usamljen, ali otvoren za nešto novo i lepo. Želim upoznavanje sa muškarcem koji zna šta znači deliti život s nekim. Nekim kome je stalo da se svako jutro probudi pored žene koja će mu skuvati kafu, pomilovati ga po ramenu, nasmejati ga dok doručkuje. I kojoj će on uzvratiti toplom rečju, zaštitničkim pogledom i poštovanjem koje ne bledi.
Bavim se poljoprivredom i stočarstvom. Radne ruke imam, ali i meko srce. Moj dan počinje rano – hranim životinje, uređujem baštu, pripremam zimnicu, kuvam domaća jela. Nisam moderna po gradskim standardima, ali znam da budem žena koja se poštuje – prirodna, jednostavna, vredna i verna. Ne tražim luksuz, ni materijalno. Ono što meni treba jeste mirna ruka u mojoj, i srce koje će da kuca pored mog. Da se gledamo u oči i ćutimo, a da sve razumemo.
Imam jedno odraslo dete koje živi u drugom gradu, svoj život vodi, a ja sam ovde ostala sama. I ta samoća ume da bude tiha, ali duboka. Zbog toga bih volela da upoznam čoveka koji ne beži od obaveza, koji je porodičan, emotivan i iskren. Možeš biti razveden, udovac, možeš imati decu – sve je to deo života. Bitno je samo da znaš da voliš i da ne igraš igrice. I da ti je iskrena veza ono što tražiš.
Volela bih da šetamo zajedno, da sređujemo dvorište, da pijemo kafu pod orahom u tišini letnjeg popodneva. Da imamo o čemu da pričamo, ali i da ćutimo bez nelagode. Da znamo da se oslonimo jedno na drugo – u dobru i u zlu.
Ako si usamljen, kao i ja, ako ti nedostaje ženska ruka, osmeh i neko da te dočeka kad dođeš s posla – javi se. Ja ne nudim bajku, već realan, pošten život. S ljubavlju, pažnjom i toplinom koje imam da pružim. Nisam izgubila veru u ljubav. Samo želim da je ovog puta pronađem tamo gde će ostati zauvek.
Ako si iz sela ili ne bežiš od života na selu, još bolje. Ovde ima mira, ima rada, ima mesta za dvoje. Iako sam dugo bila sama, nisam ogorčena. Naprotiv – spremna sam da otvorim svoje srce ponovo.
Ako si to ti – javi se.
Topli pozdrav,
Milojka
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
