Sekanu nam je poklonila moja baka, Cvetka ima beli cvetić na čelu, dok je ova crno-bela Monika najblentavija od svih. Ko god je hteo da je fotografiše, olizala mu je objektiv – upoznaje me Jelena Marić (27) sa tri od stotinu koza koje žive na njenoj farmi.
U Srbobran, gde se nalazi njena farma, ova inženjerka pejzažne arhitekture svakog jutra iz Novog Sada, ranom zorom dolazi sa verenikom Aleksandrom Stepanićem (31), dok su na mestu gde je danas njihova mlekara, stanovali do prošle godine. Imanje se prostire na sedam ari, a mlekara na 100 kvadrata.
Pitam je da li i sama smatra da je bila hrabra?
– To je bila kombinacija hrabrosti, intuicije i želje za napredovanjem. Kada sa 19 godina biramo fakultete, ne znači da ćemo se time baviti celog života. Potpuno je u redu da čovek uz lični razvoj shvati da želi nešto drugo – priseća se Jelena, kojoj je pre godinu dana, kada su počeli, stiglo prvih 58 koza iz manastira Kovilj.
– Maštala sam o svemu ovome. Ostvarenje mog cilja je i da raspoloženje u mojoj firmi bude onakvo kakvim ga ja zamišljam: da su svi uvek nasmejani, da ima mnogo entuzijazma, da se zajedno sve dogovaramo i da nema gazda i gazdarica. Svesni smo da zavisimo jedni od drugih i da sjajnu, zdravu energiju dobijamo od naših životinja. Sva uložena ljubav u njih, vraća se i širi se na ceo kolektiv – rekla je Jelena na kraju razgovora.
IZVOR:KURIR.RS
About The Author
