“Usamljena dama iz Vojvodine traži emotivnog muškarca – ljubav još nije završena priča”
Ja sam Marina, 42 godine, iz malog mesta u okolini Subotice. Radim u seoskoj biblioteci i svoj dan započinjem tiho, uz šoljicu jake kafe i mir knjiga koje su mi uvek bile saputnici. Udovica sam već pet godina. Supruga sam izgubila iznenada, i iako sam mislila da ću zauvek ostati u toj tuzi, vreme me je naučilo da je čoveku ipak potrebna blizina.
Ne želim nikoga da zamenim, niti da poredim. Moj pokojni suprug zauzima posebno mesto u mom srcu, ali srce ima više prostora nego što mislimo. Želim da upoznam muškarca koji zna šta znači biti sam, koji razume tišinu, ali i zna koliko znači toplina pogleda i dodira.
Volim jednostavne stvari: šetnju kroz polja, mirise prirode posle kiše, domaću kuhinju, razgovore do kasno u noć. Imam dvoje odrasle dece koji su otišli svojim putem. Ostala sam ja, u kući koja je tiha, ali i spremna da primi nešto novo. Ne treba mi mnogo, samo neko kome bih mogla da kažem “dobro jutro” i “laku noć” s osmehom.
Nikada nisam bila žena koja traži pažnju na pogrešnim mestima. Više volim tiho prisustvo, sigurnost u pogledu, i ruke koje ne drže čvrsto već nežno. Ako ti ne smeta da razgovaramo o životu, o prošlosti koja nas je oblikovala i budućnosti koju možemo zajedno graditi, onda možda imamo šansu.
Muškarac kojeg tražim može biti iz bilo kog dela Vojvodine, pa i šire, ako ima vremena i želje da se upoznamo. Godine od 45 do 60 su u redu, ali godine su samo broj. Bitniji su karakter, duša i to kako se ophodiš prema ženi. Ako si usamljen, ako ti fali duga ruka na jastuku i tiho prisustvo nekoga ko te razume, javi mi se.
Piši mi iskreno. Ne tražim ni princa ni bajku, već čoveka koji zna da voli i koji zna da ceni prisutnost. Možda je ovo početak priče koja se dugo čekala da bude napisana.
About The Author
