Nekada profesorka muzičkog iz Rusije, a danas uzgajivačica koza, poljoprivrednica i osnivač ženskog udruženja, Irina je spojila ljubav prema prirodi, samoodrživosti i lokalnoj zajednici u mestu koje mnogi nazivaju poslednjom netaknutom oazom mira na jugozapadu Srbije.
Život između Rusije i Srbije trajao je godinama, ali je pre šest godina Irina donela odluku da trajno ostane u bespuću Kamene Gore, visoko iznad Prijepolja. Umesto klavira – koze, umesto gradskog ritma – tišina planine. Izabrala je ono što mnogi danas traže, a retko ko pronađe – mir, smisao i duboku povezanost s prirodom.

– Koze mi dosta pomažu. Od njih koristim mleko i pravim neke vrste sira. To ne prodajem za sada, već proizvodim za svoje potrebe da obezbedim sebe. Imam i vrt, kao i razno voće. Proizvodim sve što mi je potrebno da opstanem u ovim surovim uslovima – kaže za RINU Irina Gluščević.

Najbliža prodavnica udaljena je više od 20 kilometara, ali to nije prepreka za Irinu. Na svom imanju gaji biljke i voće koje ne viđamo često u ovom kraju, poput kamčatske borovnice, džanarike, razne vrste lekovitog bilja. Prve plodove borovnice očekuje sredinom juna, dok već sada planira pravljenje tkemalj sosa od zrelih džanarika.

Irina Gluščević
Irina Gluščević Foto: RINA

– Kamčatska borovnica je rodila. To je jako zdrava biljka koja ima kvalitetne plodove i ne traži neku posebnu zaštitu i prihranu da bi rađala. Ove godine rodila je i džanarika. Od nje planiram da pravim tkemalj, odnosno sos za meso, koji je izuzetno dobar i ukusan. Tkemalj je inače gruzijski dodatak jelima – objašnjava Irina.

Kamena Gora je poznata po raznolikim vrstama lekovitog bilja, koje Irina sakuplja u netaknutoj prirodi, suši i priprema za posetioce koji sve češće dolaze da obiđu ovo planinsko selo. Kroz žensko udruženje koje je osnovala, posetiocima nudi prirodne čajeve, začine, domaće proizvode i iskustva života u skladu sa prirodom.

– Čaj se ne pije samo kada je čovek bolestan, on se pije i za uživanciju, za relaks – dodaje sa osmehom.

Kamenogorski kraj krije i nepoznata bogatstva. Irina tvrdi da u ovom kraju ima tartufa, koje pronalazi uz pomoć obučenih pasa.

– Tartufa ovde ima, ali ovo podneblje još uvek nije istraženo. On raste i zimi i leti i ima više vrsta – ističe Gluščević.

Dok mnogi odlaze iz sela, Irina je svesno odabrala suprotan put. Njena svakodnevica, ispunjena radom, tišinom, biljkama i životinjama, pokazuje da priroda ima odgovor na mnoga savremena pitanja. U selu koje broji tek nekoliko stalnih stanovnika, Irina je pronašla ono za čim mnogi tragaju – mir, svrhu i priliku da ostavi trag svojim rukama i svojim primerom.

IZVOR biznis.kurir.rs/RINA