Dve porodice iz Sibira doživele su životnu dramu koju niko nije mogao ni da zamisli. Aljona Romanova je decenijama slušala optužbe da njena majka nije bila verna i da njen otac nije njen pravi otac, jer navodno nije ličila na njega. Tek posle 38 godina DNK test je otkrio šokantnu istinu.
Ispostavilo se da su Aljona i Gulsina Kudrjakov zapravo bile zamenjene na rođenju. Porodice koje su ih odgajale saznale su da su se sudbine njihove dece potpuno promenile zbog greške u bolnici još 1982. godine. Ova greška je promenila tok života svih uključenih, a istina je mnoge ostavila bez daha.
Aljona je ispričala da je žena koja ju je odgajala trpela osude i optužbe, čak i od sopstvenog supruga, koji je sumnjao u njenu vernost. Iako Aljona ima izražene azijske crte lica, njeni biološki roditelji su slovenskog porekla, što je dodatno pogoršavalo sumnje i tračeve u selu.
Majka koja ju je odgajala nije mogla više da izdrži pritisak i odlučila je da uradi DNK test, uz pomoć emisije koja pomaže ljudima da utvrde roditeljstvo. Kada su rezultati stigli, Aljona je doživela olakšanje i suze radosnice.
Prvi susret sa biološkom porodicom desio se kada je Aljonin otac otkrio da u susednom selu postoji devojčica koja liči na njega. Iako su početni pokušaji povezivanja bili teški – biološka porodica je bila skeptična i sumnjičava – Aljona i Gulsina su vremenom izgradile prijateljstvo i počele da se povezuju sa svojim biološkim rođacima.
DNK test je konačno potvrdio ono što su decenijama osećale: da su deca zamenjena na rođenju. Porodice su od bolnice dobile izvinjenje, dok advokati sada traže pravnu kompenzaciju, iako emocije i godine izgubljenog života nemaju cenu.
Aljona je ispričala kako su prve godine nakon saznanja bile emotivno veoma zahtevne. Pokušavala je da razume sopstvenu prošlost, da se pomiri sa činjenicom da je odrasla u porodici koja nije njena biološka, dok je istovremeno želela da održi odnos sa roditeljima koji su je odgajali. Svaki susret sa biološkim roditeljima bio je pun kontradiktornih osećanja – radosti zbog pronalaska istine, ali i tuge zbog izgubljenih godina i propuštenih trenutaka.
Njena biološka majka, Vasilja, priznala je da je dugo odbijala da poveruje u ovu priču. Kada je Aljona prvi put došla kod nje, suočila se sa sumnjom i otporom, jer porodica nije mogla odmah da prihvati činjenicu da su dve devojčice zamenjene na rođenju. Ipak, postupno, kroz razgovore i susrete, Vasilja je počela da otvara srce i razvija vezu sa Aljonom.
Aljona i Gulsina su prvobitno bile povezane preko društvenih mreža, ali tek kada su se slučajno srele u gradu Kizil, njihovo prijateljstvo je dobilo stvarni oblik. Kroz godine, njihovo zajedničko druženje i komunikacija sa biološkim porodicama postale su temelj za stvaranje novih porodičnih veza. Zajedno su učestvovale u televizijskim emisijama koje su pratile ovakve slučajeve, čime su dobile i priliku da javnosti predstave svoju priču i razjasne sve spekulacije.
U međuvremenu, porodice koje su ih odgajale morale su da se suoče sa sopstvenim osećanjima gubitka. Bilo je teško prihvatiti da deca koja su odrasla uz njih nisu njihova biološka, ali ljubav i briga koju su im pružali decenijama ostaje neizbrisiva. I Aljona i Gulsina, i njihove porodice, naučile su važnu lekciju o tome kako ljubav i veza ne zavise isključivo od bioloških veza, već i od zajedničkih iskustava i brige tokom života.
Iako su sve strane dobile formalno izvinjenje od bolnice, osećaj pravde i emocionalne satisfakcije ostaje neizmeran. Njihovi advokati sada rade na pravnoj nadoknadi, ali iskustvo koje su stekli tokom godina traži mnogo više od materijalne reparacije – ono je lekcija o strpljenju, oproštaju i ljudskoj sposobnosti da iz šoka i bola izvuče snagu.
Aljona danas često govori o svojoj priči kao o putovanju samootkrivanja i pomirenja. Njena poruka svima koji su se našli u sličnim situacijama jeste da istina, koliko god bolna bila, donosi olakšanje i slobodu, a ljubav i podrška porodice ne prestaju ni kada se svet okrene naglavačke.
IZVOR:OBJEKTIV.RS
About The Author
